Parlament i spoljna politika

PROJEKAT NAMENJEN PARLAMENTARCIMA, POLITIČKIM STRANKAMA, STRUČNJACIMA...

 

PARLAMENT I SPOLJNA POLITIKA 
- KA UNAPREĐENOJ DEBATI I EFEKTIVNOJ KONTROLI

Međunarodna konferencija, Beograd, 25.10.2016.

Konferencija Parlament i spoljna politika održana je 25. oktobra 2016. godine u organizaciji Fondacije za razvoj parlametna u partnerstvu sa Fondacijom Fridrih Ebert i Centrom za demokratiju. Cilj konferencije bio je da se razmotri uloga parlamenta u definisanju i sprovođenju spoljne politike i njegov doprinos unapređenju međunarodne saradnje.

“Nama nedostaje i politički i društveni dijalog, između ostalog i o tome šta su nacionalni interesi i prioriteti u spoljnoj politici. Pravo mesto odakle takva rasprava treba da potekne jeste upravo parlament. Građani treba da budu bolje informisani, a saradnja sa civilnim društvom i na tom planu je potrebna”, rekao je na otvaranju konferencije “Parlament i spoljna politika”, prof.dr Dragoljub Mićunović.

Već u prvoj sesiji „Spoljna politika u Narodnoj skupštini Republike Srbije“ je kroz uvodne diskusije tri narodne poslanice, Gordane Čomić, potpredsednice Narodne skupštine, Marinike Tepić, predsednice Odbora za evropske integracije, i Dijane Vukomanović, te Igora Novakovića iz ISAC Fonda i prof. Dr Violete Beširević (Pravni fakultet Univerziteta UNION) i Igora Novakovića (ISAC Fond) otvorena su ključna pitanja: Aktivnosti Narodne skupštine u oblasti spoljne politike; Nacionalni interes i ko ga definiše; Odnos parlamenta i vlade; Institucionalni i kadrovski kapacitet parlamenta za aktivno delovanje na polju parlamentarne diplomatije i nadzor nad Vladom ; Regulatorni okvir kao podsticaj ili ograničenje.

Druga sesija „Iskustvo Nemačke“ pružila je veliki broj informacija o načinu na koji Bundestag sprovodi svoju kontrolnu ulogu nad vladom u oblasti spoljne politike, organizaciji političkih grupa u radu na spoljno-političkim pitanjima.

O nemačkom iskustvu u radu parlamenta u oblasti spoljne politike i nadzoru nad radom vlade govorio je Piter Fridrih, bivši poslanik u Bundestagu i Kristoph Zepel, bivši državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke. Veliku pažnju privukla je upravo informacija da u ključnim spoljno-političkim odlukama od 1950.godine u Nemačkoj nije postojalo nadstranačko jedinstvo i konsenzus odnosno da su često odluke donošene uz veliko protivljenje opozicije.

Treća sesija „Spoljno politički prioriteti Srbije i moguća uloga parlamenta“ bila je prilika za predstavnike civilnog društva i stručne javnosti da razmotre na koji način sve još parlament može doprineti ostvarivanju spoljno političkih ciljeva Srbije, a posebno integraciji Srbije u EU. Razmatrani su mehanizmi regionalne saradnje u zastupanju integracije, kako u zemlji tako i na međunarodnom planu, pre svega intenziviranjem zastupanja u zemljama članicama EU gde su otpori proširenju sve glasniji. na panelu su govorili predstavnici civilnog društva, dr Jelica Minić (Evropski pokret u Srbiji), Hedvig Morvai (Evropski fond za Balkan), Gordana Delić, (German Marshall Fond – Balkanski fond za demokratiju), i dr Aleksandra Joksimović (Centar za spoljnu politiku), predstavljajući moguće mehanizme i pravce delovanja parlamenta u oblasti zagovaranja evropskih integracija Srbije. Narodna poslanica Vesna Marjanović govorila je o šansama i dometima kulturne diplomatije.

Pored ocene da je Narodna skupština izuzetno aktivna u ostvarivanju međunarodne saradnje, naročito u kontekstu procesa evropske integracije Srbije, potrebno je unaprediti raspravu o spoljnoj politici u Narodnoj skupštini, smatra većina učesnika. Takođe, potrebno je unaprediti mehanizme za nadzor nad radom vlade u ovoj oblasti kroz redovne izveštaje vlade, plenumske rasprave i dr.

 

 

SAVETOVANJE SPOLJNA POLITIKA I PARLAMENT
Vršac, 30. septembar – 2. oktobar 2016. godine.
Organizatori: Fondacija za razvoj parlamenta, Fondacija Fridrih Ebert

Cilj Savetovanja je bio: Identifikovanje glavnih problema u sprovođenju kontrolne uloge parlamenta u oblasti spoljne politike i formulisanje preporuka; analiza aktuelne prakse u realizaciji međunarodne saradnje na nivou parlamenta; razmatranje komunikacione uloge parlamenta u oblasti spoljne politike na nivou poslanik-građanin;

Na Savetovanje su pozvani narodni poslanici, poslanici Skupštine Vojvodine, istaknuti bivši narodni poslanici, funkcioneri političkih stranaka (DS, SDS, LSV, SPS, ZZS), predstavnici omladinskih političkih organizacija i stručnjaci. Učestvovalo je 36 učesnika među kojima 12 narodnih poslanika, 3 pokrajinska poslanika, 6 funkcionera političkih stranaka (među kojima predsednik ZZS i gradonačelnik Šapca), 2 predstavnika organizacija (CESID, Westminster fondacija, Evropski pokret u Srbiji), 1 parlamentarni referent, 3 ambasadora Srbije, 1 predstavnik Ministarstva spoljnih poslova, i 5 predstavnika omladinskih političkih organizacija.

Prva tematska celina je bila Globalni i regionalni izazovi, drugi tematski blok je bio Evropsko i regionalno okruženja i spoljna politika Srbije, Treći tematski blok – Narodna skupština i spoljna politika i četvrti tematski blok – Javna diplomatija akteri, oblasti, strategije i rezultati.

U okviru prvog tematskog bloka na Savetovanju su uvodnu reč imali ambasador Ivan Vujačić (bivši ambasador Srbije u SAD) i Pavle Janković, predstavnik MSP.

Na pitanje da li je Balkan – region stabilnosti ili permanentne krize, odgovorio je Pavle Janković (Ministarstvo spoljnih poslova) fokusirajući se na ulogu Srbije u pospešivanju reigonalne saradnje angažovanjem u raznovrsnim regionalnim inicijativama.
Spoljna politika Srbije prema Rusiji: elementi za novi pristup (Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Ruskoj federaciji) svoje uvodno izlaganje počela je osvrtom na istorijski kontekst u kome današnja Rusija deluje na međunarodnom i unutrašnjem planu.
Važno pitanje Blisko istoka u svetlu migracione krize, obradio je u okviru teme Bliski istok i uticaj na Zapadni Balkan i Evropsku uniju Boško Jakšić, spoljno-politički komentator lista „Politika“. Analizirana je dinamika promena u severnom Mediteranu i na Bliskom istoku u poslednjih 10 godina i posledice Arapskog proleća, te terorističke organizacije Al Kaida i ISIS.
Pavle Jevremović (Bivši ambasador u OUN) dao je uvodno izlaganje na temu Pristupni pregovori i spoljna politika Srbije ukazao je na prepreke s kojima se Srbija suočavala u dosadašnjem toku približavanja Evropskoj uniji. Takođe, prikazao je proces usaglašavanja sa spoljnom politikom Evropske unije u okivru poglavlja 31.

U subotu 1.oktobra popodnevna panel rasprava je bila posvećena pitanju parlamentarnih kapaciteta za uključivanje u spoljno-političke debate. Panel je vodila, kao i savetovanje u celini, Nataša Vučković a na panelu su uvodne reči dale Gordana Čomić, potpredsednica Narodne skupštine i Nataša Dragojlović, izvršna direktorka Evropskog pokreta u Srbiji.

Poslednja sesija 1. oktobra bila je posvećena pitanju jačanja ekstremizma i populizma na spoljnu politiku, posebno iz ugla regiona Zapadnog Balkana. (Dragoljub Mićunović)

Poslednji dan savetovanja, nedelja 2. oktobar, posvećena je pitanjima javne i ekonomske diplomatije.
Uvodno izlaganje na temu Javna diplomatija – akteri, oblasti, strategije i rezultati imala je Jelica Minić, bivša zamenica direktora Regionalnog saveta za saradnju i pomoćnik ministra spoljnih poslova.

Browse top selling WordPress Themes & Templates on ThemeForest. This list updates every week with the top selling and best WordPress Themes www.bigtheme.net/wordpress/themeforest