Demokratski do ustavne reforme

U saradnji sa Fondacijom “Fridrih Ebert” i Fondacijom “Centar za demokratiju”
Projekat je zasnovan na očekivanoj i najavljenoj promeni Ustava Republike Srbije i neophodnosti da se ustavna reforma sprovede kroz inkluzivnu, kontinuiranu i intenzivnu raspravu, uz učešće opozicije, stručne javnosti, organizacija civilnog društva, predstavnika različitih društvenih grupa kao korisnika pojedinih prava, te uz participaciju građana na najširem mogućem nivou. 
Organizovali smo tri stručne radionice.

 

ZAŠTO TREBA MENJATI USTAV REPUBLIKE SRBIJE
(Beograd, 7. juli 2016.godine)

Srbija je u procesu evropskih integracija suočena sa neophodnošću promene Ustava iz 2006. godine, čije mnoge odredbe ili ne odgovaraju stvarnosti ili se teško sprovode u praksi. Takođe, značajan deo stručne javnosti smatra da on nije donet u najboljoj demokratskoj atmosferi, odnosno da je donet u odsustvu sveobuhvatne javne debate i pod raznim pritiscima na učesnike u tom procesu. U svetlu ovih činjenica, “Fondacija za razvoj parlamenta” i “Fridrih Ebert Fondacija” organizovale su prvu u nizu debata „Da li Ustav Srbije treba menjati?“ u okviru projekta „Demokratski do ustavne reforme“. Uvodničari su bili Vladimir Međak iz Kancelarije za evropske Integracije i prof.dr Dragoljub MIćunović, predstavnik organizatora.

U pogledu Ustava Srbije iz 2006. godine, oni su istakli mišljenje da je donet u nedemokratskoj atmosferi, u odsustvu valjane javne rasprave i pritiskom na učesnike procesa, što je proizvelo brojne manjkavosti koje čitavo društvo koče u procesu modernizacije i posebno na putu evropskih integracija kao katalizatorom demokratizacije u Srbiji. Iz toga je proizišao zaključak da je Srbiji potrebna promena Ustava koji bio mogao da odgovori na sve izazove sa kojima se kao društvo suočavamo u ovom vrlo delikatnom globalnom trenutku.

Na tragu zaključka o evropskom putu Srbije, u debati je najpre istaknuto da je, prema presudi Evropskog suda pravde iz sedamdesetih godina, ustanovljeno pravilo da ustavi država članica ne smeju biti u suprotnosti sa pravom Evropske unije. Drugim rečima, država ne može svojim kasnijim izmenama ustava menjati i derogirati ono što je preuzela kao obavezu ulaskom u članstvo.

Deo govornika smatra da Ustav ne treba menjati samo zbog pristupanja Evropskoj uniji, jer postoje ustavne odredbe koje nemaju direktne veze sa tim, ali je važno redefinisati ih. Najvažnije su one koje se tiču društvenih vrednosti promovisanih u Ustavu, tipa organizacije vlasti, uloge Predsednika Republike u odnosu na Vladu i obrnuto, uloge Narodne skupštine, teritorijalne organizacije sa posebnim naglaskom na autonomne pokrajine, regionalizacija i mnoge druge.

U toku debate je izražena sumnja da se jednom promenom mogu pokriti sve manjakvosti aktuelnog Ustava. Proces evropskih integracija, kako pre tako i nakon stupanja u članstvo, predstavlja krajnje dinamičan proces u kojem je potrebno stalno motriti na promene do kojih dolazi na nadnacionalnom nivou i, ako je neophodno, primenjivati ih u nacionalnom pravnom sistemu. Kao primer, naveden je Osnovni zakon Nemačke iz 1949. godine koji je od tada menjan 54 puta, u najvećem broju slučajeva zbog prilagođavanja promenama u EU.

Na kraju je zaključeno da ova debata predstavlja samo polaznu osnovu daljih aktivnosti koje će biti usmerene na konkretizaciju projekta. Akcenat će biti stavljen na postepenu, sistematsku analizu našeg najvišeg pravnog akta iz čega će izaći konkretni predlozi za poboljšanje njegovog kvaliteta, i oni će biti javno predstavljeni i predloženi relevantnim akterima i institucijama.

Na radionici su učestvovali Marinko Vučinić (Beogradska otvorena škola), prof.dr Violeta Beširević, (Pravni fakulteta Univerziteta Union), Jelica Jerinić (Pravni fakultet univerziteta Union), Milan Karagaća (Evropski pokret u Srbiji), Tanja Jakobi (Centar za istrazivanje javnih politika), prof.dr Stevan Lilić (Pravni fakulteta Univerziteta u Beogradu), adv.Slobodan Vučković, Nevena Nikolić (Beogradski centar za ljudska prava) i dr.

 

LJUDSKA PRAVA U USTAVU REPUBLIKE SRBIJE
(Beograd, 20.septembar 2016.) 

Druga debata u okviru projekta „Demokratski do ustavne reforme“  je organizovana na temu ljudskih i manjinskih prava u svetlu donošenja novog Ustava. Razmatrani su novi pristupi i različita komparativna rešenja u evropskim ustavima, kao i metodologija donošenja novog odnosno izmena Ustava. 

Na radionici su učestvovali predstavnici organizacija civilnog društva kao i predstavnici parlamenta, među kojima Bojan Klačar, Jovana Stopić, Tara Tepavac, i dr. 

Zaključak je da se Ustavom i međunarodnopravnim dokumentima zagarantovana ljudska i manjinska prava, u svojoj celovitosti, svrstavaju među najvažnije pravno-političke koncepte posthladnoratovskog sveta, a njihova primena u nacionalnom pravnom sistemu, odnosno poštovanje u praksi, predstavlja minimalni civilizacijski standard u jednom društvu.

 

LOKALNA SAMOUPRAVA I DECENTRALIZACIJA
U KONTEKSTU NAJAVLJENE PROMENE USTAVA REPUBLIKE SRBIJE
(Beograd, 14.oktobar 2016.)

U trenutku kada ogromna većina država teži većoj decentralizaciji i postizanju ciljeva ravnomernog razvoja regiona, prenosa nadležnosti na „niže“ nivoe odlučivanja i drugih, stiče se utisak da se Srbija kreće u pravcu sve izraženije centralizacije.

Prenos nadležnosti, ovlašćenja i finansija sa centralnog na lokalne nivoe vlasti jedan je od pokazatelja demokratičnosti društva i način da se uvaže razlike i dodatno omogući razvoj cele Srbije. Do nedavno, pitanje decentralizacije izazivalo je velike polemike koje nisu doprinosile razvoju mehanizama za ostvarivanje prava, već su rastakale političku zajednicu. 

Uvodničari su bili Danijel Dašić (Nacionalna koalicija za decentralizaciju) i Prof. Ljubica Đorđević Vidojkovic (Pravni fakultet Univerziteta u Nišu). Na radionici su učestvovali i prof.dr Dragoljub Mićunović, dr Zoran Lutovac, prof. Dr Ksenija Petovar, prof.dr Aleksandar Molnar, Nevena Nikolić, Tanja Jakobi, prof.dr Snežana Đorđević, Nataša Vučković i dr.

 

Projekat je završen konferencijom
DEMOKRATSKI DO PROMENE USTAVA
koja je održana u Beogradu, 27.oktobra 2016.

Na konferenciji su posebno istaknuto učešće imali Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije i sudija Vrhovnog kasacionog suda; Prof.dr Irena Pejić, Pravni fakultet, Univerzitet u Nišu; Prof. dr Aleksandar Molnar, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu; dr Vladimir Međak, Evropski pokret u Srbiji; Vesna Pešić, sociološkinja; Prof. dr Dragoljub Mićunović, Fondacija za razvoj parlamenta; Aleksandar Popov, Centar za regionalizam; Gojko Pantović, Beogradski Centar za ljudska prava; Bojan Klačar, CeSID; Milan Antonijević, Yucom; Danijel Dašić, NKD.

Dogovoreni su zajednički dalji napori među predstavnicima civilnog društva kako bi se ova tema u narednoj godini približila građanima i kako bi se osigurala debata na svim nivoima kako se ne bi ponovile greške iz 2006. godine.

Radionice su bile medijske praćene od strane agencija Fonet i TV N1, a o konferenciji su izvestili N1 dnevnik, Voice of America vesti, Politika, Blic, Euractiv, Naslovi.net, Danas čime je cilj da se pitanje ustavne reforme u procesu najavljenih reformi stavi u fokus javnosti ostvaren u potpunosti. Uz aktivnost na društvenim mrežama, konferencija je imala zapažen domašaj.

Browse top selling WordPress Themes & Templates on ThemeForest. This list updates every week with the top selling and best WordPress Themes www.bigtheme.net/wordpress/themeforest